POEZIJA - GOSTI

_____________________________________

"Pred ponor tuge“

        

Kad srce govori a nitko ne sluša

da tebe voli, da moja si duša

vratiti osmjeh ne mogu više

i moja  tuga  za tebe diše

Kad se u srce uvuče tišina
ti navratiš tada s nekoliko rima
razbiješ oblak, rastjeraš tamu
svojom dobrotom podaš mi snagu...

Pred ponor tuge ti me uvijek stigneš,
osmjehom svojim na noge me digneš
zagrliš ljepotom ne prolaznog sjaja
daruješ mi ljubav, srca,punog žara

Pred ponor tuge ti me uvijek stigneš
osmjehom svojim na noge me digneš
kao moja sjena, uvijek me pratiš
I sretniju opet u život vratiš

Kad nebo se smrači kao da će kiša
a srce lupa, neće da se stiša
kad više ne vidim i dalje ne mogu
moje usne tada, tvoje ime zovu
                                      Ivanka Vojvodić, Kenđelovac

__________________
-----

Mjesec je ostavio

sjenu ispod stola.

Nije lajala

Nije režala

Nije repom mahala

Samo je ležala.

Svejedno bilo me je

Strah

Bojala sa se,

Uplašila me ta mala

Od neba rođena

Pod mojim stolom

Zaboravljena

Sjena.

        Mirjana Bobanac Sačar, Kostanj, Vrbovačka Dubrava

Dijete Maestrala

Ona nije znala,

a nije ni mogla znati

što znači riječ „mama“

i zašto svoju ne može zvati.

Nosila je rupčić u ruci

sa njim je brisala oči,

sa njim se igrala po danu

on bijaše joj igračka po noći...

Gledam njene zelene oči

i kao da sebe vidim u njima,

a ona me tiho upita:

koliko na svijetu MAMA ima...

i ja bih htjela jednu imati...,

a mogu li zvijezde mamu dati...

kada tete pogase svjetla

ja u sobi vidim tamu

pa stavim rupčić na oči

i sanjam, sanjam svoju mamu...

Tužno je pognula glavu

a meni su riječi nestale

zatim podigla pogled

pružila mi ručice male,

u ručici zgužvani rupčić

gledam ga, triošan i star,

a ona mi ukrade pogled

i kaže:

Evo ga tebi na dar...

Čvrsto sam je stisnula uz sebe

njeno krhko tijelo na njenim grudima,

a ona mi kroz suze kaže:

Znala sam... da mama ima

Ja sam mamu zvala u noći

i znala sam...

da će jednom i meni doći.

                   Julija Stapić Katić, Split

_____________________________

RAD TE IMAM MICIKA

Navek jednok

I znova pok

Đešč curi

Od gori prema doli

Tak kaj bo sim po voli

Dešč curi, curi

Več tri dni

Šeka  štale

Žalosno vum gledi

A trava se

Zeleni, zeleni

Vu koco hročke stara prasica

Pod strehom

Se kokoši ščučurile

Gospon kokot nezna kaj bi sobom

Glovo je pod krilo skril

Sram ga, z drugom je bil

Grlica guguče

A grlec se z golobom zbil

A dešč curi, curi

Provi je pekel

Moček se v slamo zavlekel

 Cucek je lanca ftrgel

Od stroha je vu škedenj pobegel

Več tri dni

Dešč curi

A moje je srce veselo

Protuletje diši

Senokoše se zrele

Stiha  v parmi ti šepčem

Kak črešnje črlene

Slatke so vusnice tvoje

A seno diši, diši

Vu losima tvojim

Srce mi kleple malo se bojim

A dešč curi, curi, curi

Daj Bog,

Još tri dni!

Navek jednok

I znova pok

Rad te imam

Micika!

Siniša Filip Novak, Sveti Križ

______________________________

Vrba opsekača

Stara vrba opsekača

Tam kre Drave drema

Vmrla so je zdavnja brača

A ni deco nema

Njezine so mlade grane

Sako leto sekli

Neboš k nebu nigdar zrasla

Kaj da so je rekli

Leta so jo skatili

So mladost je zeli

Nigdr ništ so ne platili

Još so je kleli

Trpela je leta moke

Skončati se neje dala

Dospela je v prave roke

Z Zagreba fiškala

Još kak dečec razigrani

Rad je vrbe gledel

Ve je baš to staro zebral

Kaj bo pod njom sedel

Nepravdo bo nadoknadil

Kaj da ji je brat

Staro bo je koro gladil

I imal jo rad

                     Miroslav Betlehem, Peteranec

________________________________________

Ogledalo

Sad znam da na mene više ne misliš,

a jesi li ikad, polako pitam se.

Tko stavlja granice laži ?

Dal' itko nađe što traži ?

Koliko treba da shvatim istinu ?

Rekla si, bolje da zaboravim

I da je predobro da bi trajalo.

Dal' bih se smirio ikad ?

da nisam sreo te nikad ?

Ili bih samo i dalje lutao ?

Znam, nije dobro žuriti,

ususret oluji juriti.

Moje su staze preuske

bez tebe sve u magli gubi se.

S tobom vrijeme stalo je,

Ništa nije važno do tebe.

Na nebu se duga razvlači,

ispod ću proći, tebe pronaći.

Rekla si da nismo jedno za drugo,

da sve suviše lijepo ne može opstati ….

Ja nemam prava tvrditi suprotno

ali se nadam da kad spoznaš što želiš

još uvijek neće biti prekasno ….

Ti moj si odraz u ogledalu,

jedina kojoj sam pjesme pisao.

Zašto je ono što vrijedi

tek slika na vodi što blijedi,

ljepota trena, izgubljen smisao.

Znam ….

                Božidar Habdija, Križevci

 __________________________________________________________

Volim

     Volim pijetlovu najavu zore,

   jutro kristalnom rosom umiveno,

 snene pupoljke u travi

 i svako buđenje novog dana.

Volim sunčani dan,

  lahor što livadama travu njiše

    volim kišu jer tad,

      priroda lakše diše.

      Volim cvrčka u zrelom žitu čuti

    lastavicu u letu,

 pčelu na cvijetu,

   i smiraj dana, dječje igre,

     umorne težake što s polja

      kući kreću.

     Volim sunce što odlazi

  obasjati neka druga lica

 i što će me večeras pratiti

stari mjesec lutalica.

                        Gordana Habjanović, Vojakovački Kloštar

________________________________________

Trdi seljak

V selu sam rođen i v selu živim,

za to ja svoje nikog ne krivim.

Od malih nogu, kak'  za se znam,

z dedom i babom sem živel sam.

Svinje sem ranil, kravice pasel,

konjeke jašil v selu sem rasel.

Otec i mati me ostavili,

dedek i baba me otranili.

Otec i mati posle su rekli,

očli smo da bi neki imetek stekli.

Na kraju stoga niš' ni bilo,

Samo se pred menu tak govorilo.

Znam kakti težake sem služil,

ko' je nami pomogel sakom sem se odužil.

Seno sem sušil, šenicu mlatil,

kakti dečec na selu sem dost prepatil.

Nijednog posla se nesem mikaval,

gde sem kaj zaslužil,

dedu i babici daval.

Oni su zmenu ponosni bili,

nigda se mene nisu sramili.

Posle dok sem, dost narasel,

sebe sem si v gradu posleka našel,

selak se brže navikne na grad,

a gospon teško na selski rad.

Čak me je i jena gospica štela,

vidla je v meni vrednog dečaka z sela,

ali z toga niš ni bilo

selo me je vuklo, selo moje milo.

Za navek nesem mogel z sela otiti,

posle posla sem moral

z dedekom i babicom biti,

ni mi žal, kaj je tak bilo za njeveg života

do kraja a nadam se i raja.

Još sad kak' i negdar na selu živim,

kak' sem već rekel nikog ne krivim.

V srcu i duši sem ostal seljak,

makar znam da sem zato ostal siromak.

Opet ponavlam ni mi žal,

kaj sem v selu zanavek ostal.

Drgi vele da posle ovoga, novi život postoji,

ja bi opet štel biti med selaki svoji.

V selu sem rođen,živel,

tu bi štel i vmreti,

tu mi želju usliši, moj bože sveti…..

                        Ivica Gudić  - Dijankovečki

_____________________________________________

Put do srca

Jedna je zvijezda utkala put

do srca tvoga i moga,

samo je mjesec ostao žut

od sjaja vlastitoga.

I tvoje oko sjajilo je sjajem

toplinom prdivne noći,

dok je mjesec žuti gledao zvijezdu,

ja ljubljah tvoje oči.

O divan noći, mjeseće moj,

nemoj prestati sjati,

još ove noći samo sam tu,

i njoj ću ljubav dati.

A kad odem ne reci riječ,

zvijezdo predivna moja,

još jednu nit utkala ti si,

sjajem zlaćanih boja.

                        Marica Hasan, Đurđevac

 __________________________________________________

Uspomene detinstva mojega

Vrnete me vu detinstvo moje

uspomene v srcu sačuvane,

Vrnete me vu detinstvo moje,

još se igre neso doigrane.

Vrnete me vu detinstvo moje

gde još stoji ta stara ižica.

Petrolejku tu baka nažiže

dok se vune prva spušča kmica.

Vrnete me da još čujem priče

koje mi je deda pripovedal.

Makar sto put sakoju sem čula

još je jemput bode se povedal.

Preveč brzo štela sem narasti.

Bapku s krplja ni spat nesem dela,

A sad bi se pred životom grubem

vu detinstvo nazaj skriti štela.

                                   Marija Rumek, Novigrad Podravski

__________________________________________

Škandal

Zvala sam Julku preko plota

pak velim: znaš da me sramota

kak moj je Jura škandal napravil

po selu hodil i norc se napravil.

Na riti se je sanjkal po snegu

i sav je smušen ležal po bregu.

I cucek za njim kak' ti telei

i još mužanov sake fele.

U formi budu to su šteli

a črevo kak' baril pred sobom imeli.

Za čoškom sve je Martin promatral

škiljkal veselo pametni se smatral.

Skinut je išel i svagde bil

 znal da on bu likovo, pil

jer već je neko Mateka skopil

i črnu knjigu za njim zaklopil.

To ti je onaj kaj selom je jašil

stalno se je lovil i sve je plašil.

Naša fanj Bara baš je vesela

sigde se najde kak' ti imela.

Z gvozdenom šakom po stolu ruži

kaj su ti za nju svi ovi muži.

Još puno je toga ali da skratim

da telefona puno ne platim.

Jer iza svega toga škandala

ne znam jeli bi i igla ostala

a kamoli toga nekaj više

ljepo moje selo grdo ti se piše.

                                   Marija,

_____________________________________________

- - - - - - -

moj je najveći problem

što sam rođeni pobjednik

ali to nikako ne mogu

objasniti životu

koji mi konstantno podmeće nogu

i onda se još ruga

smije mi se gad

a ja ga svejedno volim.

što mogu

moj je i ne mogu ga samo tako napustiti

baciti na cestu

ili u bunar

ili pod nož

moj je

i volim ga makar me ne sluša

i ne podržava

tvrdoglava bitanga.

obećao sam mu

da ću ga iznenaditi

jednog dana kad će se najmanje nadati

pa pobijediti

uzvratiti mu nadmoćnim cerekom

a do tada imam sreću

što medicinska praksa

poznaje fenomen rođenih pobjednika

koji to nikako ne mogu

objasniti životu.

                        Marko Gregur, Koprivnica

_______________________________________

Pred kišu

Podižem pogled

U sveto nebo

Koje se pred kišu

Zavlači u memoare

Mašta je lijepa

I ženstvena

Prolistala su joj stabla

Nalik na mladosti

Koja se vratila

S godišnjeg odmora

Milan Frčko, Koprivnica

______________________________________

Pjesme

Pjesme su tren sreće.

 Neostvaren san u tvom svijetu.

   One su moj život….

        Moja sreća….

Pjesme su tvoj šapat

  i moje neostvareno maštanje.

    Najljepši cvijet u jesenje jutro,

      i daleka zvijezda na nebu.

Pjesme su najljepše priče sunca,

   i najljepše melodije u valovima mora.

     Pjesme su:

               -   Pjesme na tvojim usnama.

Mira Prohaska, Bjelovar
_____________________________________________

Kam s toga raja ?

Išel sam s kleti kak' nastreljeni cucek

a žena je lepo doma rekla

„Pazi ne sebe lepi moj mucek“

Mesec na nebu na me je pazil

dok ja sam po putu lijeno plazil.

Bilo je lepo i kam s toga raja

i ja sam s pajdašima ostal do kraja.

Kaj da ti velim ?

Tu Božju kapljicu odbiti nemrem

stalno ju pijem i još si ju želim.

Ona me hiče, sav sam se skaljal.

Prasec da me je videl, od smeha i on bi se valjal.

Bilo je lepo i kam s toga raja

i ja sam s pajdašima ostal do kraja.

Kakva je snaga u tomu peharcu ?

Kad z njega potegnem, mam noge se vijaju

glava je teška, a oči sijaju.

Doktor je rekel da nebi smel piti,

a suho grlo nemre celi dan biti.

Bilo je lepo i kam s toga raja

i ja sam s pajdašima ostal do kraja.

Kad se skupe pajdaši ožedni i duša,

špek, sir, luk i vinček dobro se kuša.

A onda popevka, ona stara domaća

Štef je zel tamburu, harmoniku Fruk

i Franc se za bajs lača.

Bilo je lepo i kam s toga raja

i ja sam s pajdašima ostal do kraja.

Pajdaš Dragec navek govori

mu oca i mater ko' prigovori.

A kaj bi rekel, i kam s toga raja ?

I ja sam s pajdašima ostal do kraja.

                              

                               Mladen Mikec, Cubinec

________________________________________

Budi barem sretan ti

Iznevjerio ti si moju ljubav dragi,

A još mi srce dira tvoj osmijeh blagi.

Mada više ničeg nema u praznim rukama,

Ispred mene čeka tuga, iza mene sreća ostala.

Bit ćeš meni uvijek,  draga uspomena

I neće te kleti, moja duša ranjena.

Nek' budu blagoslovljeni svi putovi tvoji,

A meni neka nebo olakša moje boli.

Odnio i sobom pola mog života

Nestala je stobom sva moja ljepota,

Al' budi sretan ti, kad već nisam ja

Ako mi se jednom vratiš, vrata su otvorena.

                                   Neda Culeta, Čazma

___________________________________

„Stari biciklin“

Imam jeden stari biciklin,

male mu šepa zadnji ketač.

Gda ga je tatek vezda kupil,

još sem se igral bormeš bez gač.

Z levo nogu sem se poganjal,

a zdesno pak stal na leve pedale.

Spod štange, znad štange,

pak na sic, male po male.

Prva je vožnja trajalo kratke,

završila je vjarku medi koprivam.

Si su se smejali gdo su me vidli,

kak zbeciklinom vkoprivju plivam.

Žarile me je jeno par dani,

veliju da koprive nić ne škode.

Oni gdo nisu probali tega,

još i denes pešice hode.

                        Nikola Vrhar, Ladinec

___________________________________________

Uspavanka

Podari mi lunu

krilata košuto noći,

lunu sedefastu,

dukat nenošeni.

Okom ću pregristi nebo

tuge neslućene,

nebo beskrvno.

Meni je malo

tvoje sce pod nogama,

krilata košuto noći.

Podari mi lunu,

lunu sedefastu,

dukat nenošeni.

Pod satom se, evo,

pretočile vječnost:

minute- ribe,

bujice- dane

oplakuju.

U mojoj ruci

likuje oštrica

mukom svečanim…

oštrica srebrna.

Blizu sam sebi,

suviše blizu…

Koprive misli

žare i peku…

Kosate vrbe

nad potocima

zvijezde raspliću:

puni su potoci

zvijezda prosutih.

Dobro ti veče

i laka ti noć,

moja Neslućena,

ja sam duboko

u tvojoj sjeni,

podari mi lunu,

lunu sedefastu,

dukat nenošeni.

                        Sanja Benko, Žabnica

_______________________________________________

Bila sam u Srijemu

I ove noći sam bila u Srijemu...
Vidjela sam Dunav silni,
naš čamac što po njemu plovi.
Bili smo ti i ja u njemu...
Baš kao nekada.
Sunce je pržilo,a
lagani povjetarac mrsio nam kose...

I ove noći sam bila u Srijemu...
Šetali smo Adicom.
Brao si mi cvijeće,
obećao da nas rastavit nitko neće...
Bili smo i u Vučedolu,
stari cigo opet je svirao...
Baš kao nekada...

I ove noći sam bila u Srijemu...
Sama...
Tebe nisam našla u njemu...
Odavno te crna zemlja negdje skriva...
Al' Tvoja slika u meni još je živa...
Bila sam u Srijemu...

                        Vlatka Bauer,

 ______________________________________________